Luka, moj sine!
SAŠA DONČIĆ

Luka, moj sine!

Njegovo ime je Saša... On je otac trećeg pika na draftu 2018, Luke Dončića. Posle jednog od najemotivnijih trenutaka u životu, Saša piše pismo 19-godišnjem sinu. I svaku reč jako oseća!

If you want to read the article in english, click here...
Luka, my son!

Šta znači biti dobar otac?

Imao sam 25 godina. I ni najmanje nisam bio siguran da znam. Tada!

Ne znam da li je ono što ću ti reći dokaz, ali tada, tog februara, bio sam pored tvoje majke i govorio sam joj...

“Draga, učini sve da taj mali izađe!”

Bio je 28. februar i nisam želeo da se rodiš 29. jer bi proslavljao pravi rođendan svake četvrte godine. Znaš, Luka, moj sine, tih dana sam čitao da od sve dece koje dođu na svet, samo se jedno od 1461 rodi 29. februara. Ali, o tome ćemo pričati kasnije.

Šta znači biti dobar otac?

Taj recept je, moj sine, promašen. Kada uzmeš novorođenče u ruke, misliš da ti je ceo svet na dlanu. Spreman si da za to stvorenje žrtvuješ sve. Ali, to je naslov mog recepta. Na ovom putu majka i otac su išli sami. I nadali su se da neće pogrešiti. Taj recept više ne postoji. Odrastao sam na određeni način, ti si odrastao u drugačijim uslovima, tvoj sin će odrastati u drugačijim... Sine moj!

Šta znači biti dobar otac?

Ne sećam se da sam ikada pitao. Niti sam pitao mog oca, niti dedu. Da li se sećaš kada smo igrali košarku kod kuće i kada si pokušavao da me pobediš? Zaista si verovao u to! Divio sam ti se zbog toga. Takav sam bio i ja. Mislio sam da mogu da budem bolji od svakoga. I nekada nisam pitao.

Šta znači biti dobar otac?

Sada sam siguran da mogu da odgovorim na ovo pitanje. Nisam sve uradio na pravi način. Znaš, bio sam u Ljubljani te noći. Nisam bio pored tebe. Obojica znamo zašto. Sačuvajmo to, kao tajnu koja nas ujedinjuje. Oči su mi bile zakucane za TV. Čekao sam da ti čuješ svoje ime. I kada sam čuo... O, moj Bože. Ne možeš da shvatiš koliko sam bio ponosan. Kao otac. Dobar ili loš, ne znam. Ali, moj sine, učinio si me ponosnim. Još jednom.

Šta znači biti dobar otac?

Luka, moj sine... Da li bi mogao da živiš bez svog deteta? Da ga vidiš kako se seli? Kako gradi svoj život toliko daleko od tebe? Da li se sećaš, Luka? Imao si samo 13 godina! Real je došao u Sloveniju da te uzme. U svoj tim i daleko od nas. Bolelo me je. Mnogo! Istovremeno sam, međutim, bio uzbuđen. Želeli smo te blizu nas, ali nikada sebi ne bih dopustio da propustiš tako sjajnu priliku. To bi isto moglo da znači da si dobar Lukin otac!

Da li je to dovoljno?

Šta znači biti dobar otac?

Luka, dobro me poznaješ. Koliko volim Sloveniju, košarku, reprezentaciju. Razumeo sam da su Španci videli koliko si dobar, želeli su te. Mnogo! Rekli su mi to. Uradili su sve i nisam ih krivio. Shvatili su koliko si važan. Probali su da te naprave Špancem, da igraš za njihovu reprezentaciju. Ja, ja ne mogu ni da te zamislim u bilo kom drugom dresu osim u zelenom. Ali te nikada nisam pritiskao. Sećaš li se? Ja se sećam, Luka. Dana kada si mi rekao da ne postoji šansa da ćeš da izdaš domovinu i boriš se za drugu zemlju. Koliko god ona bila gostoprimljiva i prijateljska prema tebi. To bi ostavilo dubok ožiljak na meni, Luka, ali veruj mi d će čak i to biti tvoja odluka. Samo tvoja.

Šta znači biti dobar otac?

Neće ni ovo dati odgovor koji bi sve uverio... Postoji, međutim, priča koju radije nikad ne bih pomenuo. Mnogo si toga prošao, postigao mnogo koševa, voleo, postao veliki. Ali za Lukinog oca, sine moj, veličinu ne predstavljaju kamere koje te prate na svakom koraku, niti sve nagrade. Otac, Luka, će se uvek sećati tog turnira. Siguran sam da se i ti sećaš. Nisi dobro pričao španski jezik. Bili smo nekoliko dana u Barseloni, na turniru kadeta, gde si igrao protiv većih rivala, ali si na kraju izabran za najkorisnijeg igrača. Nekoliko meseci kasnije, trener Laso te je prvi put stavio u seniorski tim. Protiv Valensije je to bilo... U prvom napadu stajao si u ćošku... Trojka! Ulazi! Te velike trenutke u životu, Luka, otac će zauvek pamtiti. Jer je sve, moj sine, tada krenulo.

Šta znači biti dobar otac?

Razmišljam o tome i razmišljam... Kao onda kada si počeo da igraš košarku, a na tvom licu nisam video novog Sašu. Samo sam gledao Luku i tada sam znao da ćeš me prevazići, jer sam bio siguran da nećeš ponoviti moje greške. I ti si to znao. Gledao sam kako moj sin raste i radi dobro sve gde sam ja grešio. Da li sam ti rekao koliko sam tada bio ponosan na tebe, Luka?

Šta znači biti dobar otac?

Doći će dan kada ćeš odgovoriti na ovo pitanje sam sebi. Ja samo mogu da ti kažem da sam se mnogo trudio. Rekao sam ti mnogo toga. Sada verovatno moram da napišem poslednju stvar. Da li znaš šta znači biti dobar sin?

Molim te, sada me pusti da ovo napišem.

Znači biti Luka Dončić. Nisi rođen 29. februara, tako da statistike ustvari nisu važne. Znaš li zašto? Jer ćeš za mene uvek biti jedan jedini. Sin kakvog sam sanjao da ću imati.  Sada kada sam došao do kraja, pokušavam da se setim da li postoji nešto što ti nisam rekao svih ovih godina. Odgovor je – ne! Ali hoću da ti kažem nešto da upamtiš i to će mi biti poslednje reči:

Volim te, Luka!